U prvom delu našeg intervjua sa Burcu Cetinkaya, rally vozačica govor o tome kako se zaljubila u ovaj sport, i kako je prevazišla početni otpor na koji je naišla kod svoje porodice i u rally svetu u kome dominiraju muškarci, kako bi ispunila svoje snove.
Burcu Cetinkaya je 28-ogodišnja bivša košarkašica i snowboard šampionka koja govori više jezika, a takođe je i TV voditelj turskom ekvivalentu emisiji Top Gear. A, da, trenutno uči kik boks, trbušni ples i tango i upravo je počela da se bavi kaskaderskom vožnjom. Ali njena najveća strast u životu je brz, blatnjav svet rally vožnje.
Za samo četiri godine, lepa plavuša je impresionirala i iznenadila šefove tima, kao i ostale vozače svojom brzinom i upornošću, dok je Raimund Baumschlager iz Red Bull Rally tima opisuje kao "tigricu za volanom", za koga je testirala Skodu još u avgustu. Zajedno sa suvozačem Cicekom Güneyom, podjednako lepom turskom snowboarding šampionkom, Cetinkaya je nedavno zabeležila svoju četvrtu pobedu na Turkish Ladies Rally Championship u svojoj Ford Fiesti ST.
Cetinkaya putuje u Englesku na finalnu rundu Ford Fiesta SportTrophy International u Kardifu, koji se održava uporedo sa World Rally Championship ovog vikenda na Rally GB. Prošle godine, Cetinkaya i Guney su bile jedini ženski tim. I ove godine će biti isto.
"Moj otac je uvideo da sam počela da se zaljubljujem u to i nije hteo da njegova devojčica postane rally vozač."
Cetinkayi može da bude oprošteno što ima podeljena osećanja o svom povratku u Vels. Završivši u prvih 10 u 2008. bi joj donelo titulu na međunarodnom šampionatu, ali nakon što je upala u jarak ispunjen vodom, nakon čega su joj se kola zapalila, za nju je značilo da mora da se povuče i da se zadovolji drugim mestom. Ali biti pragmatičan je nešto što svi vozači moraju da nauče da budu. "Šampionat je šampionat," rekla je slegnuvši ramenima. "To je bilo prošle godine. S tim smo završili."
Cetinkaya je morala sa istom nonšalantnošću da se nosi i sa kritikama upućenim na njen račun. U kulturi gde se od ćerke muslimana očekuje da prati konvencionalniji put u životu, Cetinkaya je provela nekoliko godina prevazilazeći skepticizam koji je vladao u njenoj porodici, kod prijatelja, timu menadžera, kao i šovinizam koji je ukorenjen u motosport, samo da bi sela za volan.
Imala je svega 12 godina kada je otac, koji se bavi trgovinom motora, po prvi put odveo da gleda rally. "Bila sam potpuno fascinirana," kaže Cetinkaya. "Ali sa 12 godina ne znaš ni da voziš. Pokušala sam da ubedim oca da me vodi na više rallyja, ali on je pokušao da me odvoji od toga. Uvideo je da sam počela da se zaljubljujem u to i nije hteo da njegova devojčica postane rally vozač."
Nakon što je učestvovala u snowboarding takmičenjima i dve godine studirala u Americi, pre nego što je diplomirala u Istanbulu, Cetinkaya je počela da se trka sa 24 godine - što je veoma kasno za počinjanje profesionalne racing karijere. Bez novca, podrške i iskustva, prodala je svoja kola, jedinu stvar koju je posedovala, kako bi skupila novac da bi se trkala.
Predrag Vuckovic/Red Bull Photofiles
Prijavila se da učestvuje u novom šampionatu, Volkswagen Polo Ladies Cup, ali bila je odbijena kada je direktor šampionata video njeno prezime. Bio je to kolega njenog oca i znao je da se porodica neće sa tim složiti. Uporošću koja joj je glavna karakteristika, progonila ga je. "Pronašla sam teretanu u kojoj trenira," rekla je. "Čekala sam tamo šest sati i konačno sam naletela na njega i rekla mu, "Hej ovo je moj život. Imam 24 godine i moj otac neće misliti da si ti odgovoran za mene."
Složio se da je pusti da učestvuje pod uslovom da njen otac potpiše pristupnicu, u šta je Cetinkaya uspela da ubedi oca. Novcem od svojih prodatih kola, došla je do European Championship vozača i vlasnika garaže Volkana Isika, od koga je kupila starog Fiata na kojem je vežbala. A, pošto ljudi izgleda teško kažu ne Cetinkayi, pristao je i da je transformiše u rally vozača.
Četiri puta nedeljno ona, Isik i njen bivši suvozač ustajali bi u 5 ujutru i vozili više od sat vremena do mesta van Istanbula kako bi vežbali, angažujući neke od vozača kamiona, prijatelje njenog oca koji su blokirali put za to vreme. U grad se vraćala na vreme za posao u očevoj firmi. "U kolima sam nosila moje lepe košuljice i suknjice," kaže ona, "a nakon što sam bila prekrivena zemljom, šljunkom i prašinom, stajala bih na benzinskoj pumpi, odlazila u toalet, presvlačila se, umivala i išla u kancelariju."
Komentari
Dodaj komentar